Zatvoreno-otvoreno

Kako je biti predstavnik hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji

Često se kaže kako su mladi stub svakog društva, što se odnosi i na mlade naraštaje iz određene manjinske zajednice koja teži da opstane negovanjem svog jezika, kulture i običaja u ambijentu većinske kulture koja u većoj ili manjoj meri želi ili ne želi da prihvati različitosti koje poseduje svaka nacionalna manjina. Kada je u pitanju hrvatska nacionalna zajednica, status te manjine u Srbiji je, prema navodima Ambasade Republike Hrvatske u Republici Srbiji, priznat 2002. godine donošenjem Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, koji je u Srbiji organizovan 2011. godine,  57.900 ljudi se izjasnilo kao Hrvati, što je za 12.702 osobe manje nego 2002. godine.

Uprkos poteškoćama – identitet se sa ponosom čuva

Darko Peka

Najviše Hrvata u Srbiji živi u Vojvodini – Bačkoj i Sremu, Subotici, Beogradu i Zemunu gde je 1999. godine rođen i Darko Peka koji sada živi i stvara u Novom Slankamenu, mestu između Beograda i Novog Sada. Darko se s ljubavlju bavi kuvarstvom i fotografijom, a kao predstavnik hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji aktivan je u katoličkoj crkvi, kao i u mesnom Hrvatsko kulturnom društvu. Na prethodnim elektorskim izborima, izabran je za predstavnika Novog Slankamena čime je postao najmlađi elektor u Hrvatskom nacionalnom vijeću u Republici Srbiji. Darko Peka navodi kako se zbog njegove pripadnosti ne oseća kao građanin drugog reda, ali da predstavnik hrvatske zajednice u Srbiji ponekad nije baš lako biti. Uprkos tome, on naglašava kako svoj identitet sa ponosom nosi i ceni te da ga čuva, kako kulturom i muzikom, tako i hrvatskim pismom.

“Bilo je puno ismevanja i prozivanja od pojedinih osoba, ali sa ponosom nikada nisam pogazio svoju veru i identitet. Imao sam mnogo pozitivnih i negativnih iskustava prema Hrvatima u Srbiji, ali samo ću izvući jedan biblijski citat a to je: „…u svakom žitu ima kukolja“. Smatram da ljude ne treba gledati po nacionalnosti i drugim opredeljenjima, nego po ljudskim kvalitetima. Vojvodina je TRG NARODA, ljudi nam dolaze sa svih strana, svako će biti najbolje i najlepše i dočekan i ispraćen, bez obzira kojoj naciji ili veri pripadaš. Mene više boli to što Republika Hrvatska, na nas Hrvate u Srbiji, gleda kao građane drugog reda, jer gde god da se pojavimo dolazimo na zatvorena vrata i uvek smo odbačeni”, zaključuje Peka.

Most za izgradnju boljih odnosa između dve susedne države

Ana Dulić

Pokraj najsevernijeg grada Srbije – Subotice, nalazi se malo selo Đurđin u kom je meštanka Ana Dulić završila osnovnu školu „Vladimir Nazor” na hrvatskom nastavnom jeziku nakon čega se opredeljuje za subotičku Gimnaziju koju je takođe pohađala na hrvatskom jeziku. Ova dvadesetdvogodišnja devojka trenutno studira hemijsko inženjerstvo na Tehnološkom Fakultetu u Novom Sadu, a sebe smatra veoma aktivnom u životu hrvatske zajednice u Srbiji jer oduvek učestvuje u brojnim kulturnim dešavanjima. Ana je naglasila da je aktivna i u okviru mnogih delatnosti katoličke crkve te da je za nju veoma bitna žetvena manifestacija „Dužijanca“ koja predstavlja zahvalu Bogu za ovogodišnju žetvu i koju Hrvati u subotičkom kraju slave više od 100 godina. Za Anu je taj deo – najlepši deo godine, jer, kako kaže, sa ponosom voli da obuče i nosi narodnu nošnju, a svira i tamburu.

Naša sagovornica navodi kako je dobro biti predstavnik hrvatske zajednice u Srbiji, ali da prostora za poboljšanje uslova i situacije ima. Ana Dulić ocenjuje kako su za dobru situaciju sa njenom nacionalnom zajednicom zaslužni zastupnici u javnom i političkom životu u Srbiji i ističe kako „Hrvati u Srbiji mogu predstavljati  most i poticaj za izgradnju boljih odnosa između ove dve susedne države”.

„Iako sam manjina, srećna sam što ovde živim i zahvalna što sam se ovde rodila. Nisam imala nikakvih negativnih iskustava zbog toga što sam Hrvatica u Srbiji, i to je samo dokaz kako svi možemo da živimo lepo i u slozi. Ipak, čula sam da se, kada su pitanju neki administrativni i pravni poslovi, pripadnici moje zajednice osećaju kao građani drugog reda jer im je neko pravo uskraćeno ili njihove potrebe i ciljevi nisu prioritet svakome. Mislim da svi ljudi treba da imaju ista prava, bez obzira gde živimo i koje su nam potrebe jer svaki čovek treba da ima uslove za dostojanstven život, a i napredak ljudskog roda se najviše ogleda u brizi i osećaju za druge”, naglašava Ana.

„Biti Hrvat u Srbiji znači odvažnost, hrabrost i upornost“ ili adacija i teški uslovi za funkcionisanje udruga

Senka Horvat

Sa njom je saglasna i dvadesetšestogodišnja Subotičanka Senka Horvat koja je takođe pohađala Gimnaziju „Svetozar Marković“ na hrvatskom nastavnom jeziku, a nakon završene Više škole postaje strukovni vaspitač za tradicionalne igre. Pored brojnih učešća u festivalima, manifestacijama, seminarima i radionicama koje su direktno vezane za očuvanje njenog hrvatskog identiteta, Senka, kao dugogodišnja folklorašica, postaje voditeljica folklornog odjela Hrvatskog kulturnog centra „Bunjevačko kolo“. Ona ističe kako joj mnogo znači to što radi, ponajviše zbog dece koja, kako kaže, „prolaze sada verovatno veći teret da očuvaju ono što smo mi i naši stari“. Ipak, kaže da nije lako jer se finansiraju putem projekata pomoću kojih ponekad ne mogu pokriti sve troškove dešavanja, a privatnih „malih“ sponzora je sve manje, dok nemaju mogućnost i uslove za prijavljivanje radnika, kao ni za renoviranje određenih prostorija.

„Biti predstavnik Hrvatske manjinske zajednice u Srbiji znači odvažnost, hrabrost i upornost. Ono što mi daje snagu da se i dalje bavim ovim poslom i budem na ovom mestu jeste reakcija i komentari  starijih ljudi koji su bili pokretači osnivanja ovakvih udruga. Ipak, nekad se osećam kao građanin drugog reda u svom rodnom mestu. Dešavalo se, da prilikom predstavljanja drugim osobama, čim čuju moje prezime, pitaju:„A šta si onda ti?“, što jeste neprijatno. Ljudi se uglavnom prisećaju nesretnih 90-ih godina i samim tim te degradiraju. Tokom studija u Kikindi jedan dečko nije hteo da razgovara sa mnom jer je smatrao da na prostorima Srbije ne postoje Hrvati, i da jedino mogu da se izjašnjavam kao Bunjevka, dok je u skriptama na predavanjima stručnih predmeta u delu o nacionalnim manjinama o našoj manjini pisalo:“Bunjevci su grupa naroda koja živi u Subotici i okolini i izjašnjavaju se kao Hrvati, iako to nisu““, navela je Senka Horvat i dodala kako je bilo nekoliko i pozitivnih iskustava.

Srbija je bogata za 27 manjinskih zajednica, a Senka Horvat ističe kako narod mora da na dobar način prihvati hrvatsku nacionalnu zajednicu kao jednu od njih.

„Ljudi moraju da shvate da svaki čovek, nebitno kako se oseća i predstavlja, ima istu životnu potrebu kao i svi ostali. A ona je: da sačuva „ono svoje“, da se loza porodice nastavi, da mora da radi kako bi preživeo i da mora da ima svoju „matičnu domovinu““, zaključuje Senka.

Kristina Ivković Ivandekić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close