Priče

Ne osećam više ono vojvođansko šarenilo

Različiti identiteti koji nam tokom života pripadaju su svakako teme koje nam svako malo okupiraju misli. Nacionalna pripadnost je identitet koji me nikada nije preterano okupirao. Odgajana sam tako da moja pripadnost nacionalnoj manjini ne pravi razliku između mene i bilo koje druge osobe. Uprkos ovakvom odgajanju, ipak nisam mogla da se ne razlikujem. Išla sam u drugi vrtić i školu nego moji drugari i drugarice iz ulice, kako bih učila na maternjem jeziku. To ipak smatram prednošću. Upoznala sam mnogo više različitih ljudi, pogleda, shvatanja nego što bih za to imala prilike da nisam odrasla u manjinskoj zajednici. Zapravo se moja pripadnost manjinskoj zajednici kod mene uvek najviše temeljila na jeziku. I dan danas, kada razgovaram sa nekim, često pomislim da sam nešto izgovorila na maternjem jeziku a ne na srpskom. Sećam se Vojvodine koja je bila šarena i bučna od toliko raznih jezika i kultura, na žalost danas to više ne osećam. Kada na ulici ili u gradskom prevozu čujem da neko govori moj maternji jezik, uvek se iznenadim, to ranije nije bio slučaj.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Check Also
Close
Back to top button
Close