Priče

Ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude…

U jednom vojvođanskom selu rođena sam davne 1954. godine, tu odrasla i otišla u svet. I uvek se vraćala. Bar svako leto. Provedem ovde dve – tri nedelje i posmatram. I pitam. I čitam.

Poslednjih godina vidim i čujem, i ne mogu da verujem, da ljudi naših generacija, moji nekadašnji drugari i ja, kao da nismo imali zajedničku prošlost. U toj bivšoj nam zemlji, koja je za mene još uvek i najbolja, svi su oni nekako bili ugroženi. Mađare su popreko gledali, Hrvati nisu smeli ne znaju ni sami šta, neke su kao još i tukli, nisam baš razumela zašto…

A sama sam svedočila tom vremenu. I tada sam znala i slušati i gledati. Da li je ta “demokratija” i ta “sloboda” pomutila pamet ljudima?! Pa ni sami sebi ne veruju? Ili prosto ima previše te nacionalističke i antijugoslovenske propagande?

Više ne prepoznajem ni svoje selo, ni svoje ljude!

Photo: Vladimir Pavić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Check Also
Close
Back to top button
Close