Zatvoreno-otvoreno

Prepoznaj i dekodiraj: analiza sadržaja dnevnih novina

Analiza sadržaja dnevnih novina

Srpsko društvo je jedno od najheterogenijih i najkompleksnijih društava na Balkanu. Ova izrazita kompleksnost ne odnosi se samo na postajanje različitih etničkih zajednica, već i na izrazito složene društvene, kulturne i političke relacije (na primer: urbano-ruralno, razvijeno-nerazvijeno, većinsko-manjinsko, građansko-nacionalno, tradicionalno-moderno, konzervativno-liberalno, i sl.).

U uslovima ovako visoke kompleksnosti, u svakom od navedenih “parova” izrazito je prisutan rizik od klizanja društva u pojednostavljeni, binarni šematizam (“mi” –  “oni”), u radikalizaciju ovih pozicija i, u krajnjoj instanci, u formiranje ekstremnih stavova koji su nesumnjivi generatori nasilja.   

Da li će neki društveni ili kulturni prostor biti definisan kao otvoren ili zatvoren, u prvom redu zavisi od artikulisanih i delotvornih identitetskih strategija koje ga oblikuju, preciznije, od načina njihovog projektovanja, koncipiranja i realizovanja, dakle, u zavisnosti od toga da li su one koncipirane ili realizovane u duhu autoritarnih ili tolerantnih modela.

U tim procesima ogromnu ulogu (i odgovornost) imaju, naravno, mediji. Iako je u savremenom svetu, svetu Interneta i društvenih mreža, uloga medija disperzovana, sve analize pokazuju da tzv. mainstream mediji (televizije, radijske stanice, štampa i informativni portali) još uvek imaju ključnu ulogu u formiranju javne svesti. Mediji, čak i ako to ne rade direktno, čak i ako to ne rade (samo)svesno, oblikuju ljudske živote i utiču na vrednosti i obrasce ponašanja, na to kako razumevamo sebe i druge. Strepnje od mogućih loših efekata medija postoje otkako postoje mediji, i bez obzira na pojavu novih formi medijskog komuniciranja.

Mediji, po definiciji, moraju određene događaje i komplikovane političko-društvene procese da uprošćavaju, sužavaju, sažimaju, vrše selekciju i odbacuju različite aspekte. Stoga je veoma važan način na koji to rade. Ukoliko rade pod uticajem dominantne ideologije, onda će mediji najčešće operisati stereotipima koji će na taj način biti reprodukovani, odnosno umnoženi.

Naša medijska stvarnost nam govori da novinari neretko (re)produkuju određene stereotipe koje mogu da imaju veoma negativan uticaj na ljudska prava, bezbednost ili da generišu radikalizam i (nasilni) esktremizam u društvu (ne treba, naravno, smetnuti s uma ni iskustva naših prostora iz devedesetih, kada su mediji imali ogromnu ulogu u rastu nacionalizma, širenju međunacionalne mržnje i prozvodnji rata i ratnih zločina).

U tome prednjače tabloidne dnevne novine kao što su Kurir, Informer, Večernje novosti, Alo i Blic. Iako živimo u dobu društvenih mreža i Interneta, ne bi trebalo potcenjivati uticaj koji imaju štampani mediji (konačno, ove novine imaju i svoja on-line izdanja). Procenjuje se da je ukupan prodati tiraž štampanih novina u Srbiji oko 400.000 primeraka. Ukupan broj čitalaca dnevnih novina kreće se oko million i dve stotine hiljada. Pomenutih pet dnevnih novina u ovom broju učestvuju sa oko 75%. Što se Vojvodine tiče, procenjuje se da je broj čitalaca navedenih novina oko 300.000.

Dakle, radi se o značajnom broju ljudi koji je izložen sadržajima koji su vrlo često poluistiniti ili potpuno neistiniti, sa tendenciozno i senzacionalistički intoniranim naslovima, sadržajima koji zapravo imaju za cilj radikalizovanje javnosti što, u krajnjoj instance, može dovesti (a često se to i dešava) do pojave ekstremizma iIi nasilja prema manjinskim (u svakom smislu), marginalizovanim i vulnerabilnim grupama stanovništva.

Zbog toga smo, u okviru projekta Prepoznaj i dekodiraj,  želeli da primenom metode analize sadržaja skeniramo najtiražnije dnevne novine u Srbiji kako bi sagledali učestalost tekstova koji sadrže elemente govora mržnje u različitim oblastima.

Zašto baš (pomalo zaboravljena) analiza sadržaja?

Iako se počeci primene analize sadržaja, postupka koji ispituje učestalost i sadržaj poruka u masovnoj komunikaciji, vezuju za 30-te godine 20. veka, pravo mesto među sociološkim metodima analiza sadržaja pronalazi nakon ubrzanog razvoja informacijskog društva, odnosno masovnih medija. Primenom postupka analize sadržaja u proučavanju sadržaja komunikacije moguće je otkriti skrivene namere pošiljalaca, kao i posledice koje oni žele da proizvedu. Zato je važno otkriti „čije poruke, čije znanje se prostire komunikacijskim kanalima i ko poseduje i kontroliše te kanale“.

Dugo godina analiza sadržaja primenjivana je samo u svrhu istraživanja političke propagande, a taj period za vreme i nakon Drugog svetskog rata doprineo je učestaloj primeni ovog metoda u praktične svrhe. Nakon toga, analiza sadržaja počinje da se primenjuje u različitim oblastima, međutim, treba napomenuti da u primeni ovog metoda kod nas i u zemljama u kojima su društvene nauke na mnogo višem stupnju razvoja, postoji velika razlika u primeni o čemu će biti reči u narednim redovima.

Primeri analize sadržaja štampanih medija češći nego analiza sadržaja ostalih medija, i navodi da je od momenta kada štampa postaje medij masovnih komunikacija analiza štampe „u masovnoj produkciji dobila izuzetan istraživački prostor: velike uzorke, mogućnost reprezentativnosti i pouzdanosti, mogućnost kontinuiranog praćenja izvora, komparabilnost tematike i jedinice posmatranja“, odnosno idealne istraživačke uslove u svakom smislu“.

Danas se analiza sadržaja često primenjuje u cilju otkrivanja stepena pristrasnosti pojednih medija, što zapravo odgovara istraživanju političke propagande koja se danas preko medija vrši na drugačiji način.

U ovom istraživanju smo se koncentrisali na fenomen govora mržnje. Govor mržnje je svaka komunikacija koja omalovažava osobu ili grupu na osnovu nekih karakteristika kao što su rasa, boja kože, etnička i nacionalna pripadnost, pol, politička orijentacija, seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike. Po zakonu[1], govor mržnje je svaki govor, gest, ponašanje, pisanje ili prikazivanje koje je zabranjeno jer ne sme da podstiče nasilje i predrasude protiv zaštićenog pojedinca ili grupe, ili zato što omalovažava i zastrašuje zaštićenog pojedinca ili grupu. Kao govor mržnje kvalifikuju se izjave koje zastrašuju, vređaju ili uznemiravaju pojedince ili grupe ili izjave koje pozivaju na:

  • stvaranje prezira prema određenom licu ili grupi;
  • stvaranje negativnog stereotipa prema određenom licu odnosnu grupi;
  • podsticanje diskriminacije i neprijateljstva;
  • osudu okoline prema određenom licu ili grupi;
  • izazivanje osećanja nesigurnosti i straha kod određenog lica/ili pripadnika određene grupe;
  • nanošenje fizičkih i psihičkih bolova određenom licu odnosno pripadniku određene grupe;
  • upućivanje pretnji određenom licu odnosno grupi;
  • podsticanje i izazivanje nasilje prema određenom licu ili grupi;
  • stvaranje osećaja kod velikog dela građana da je takvo ponašanje prema određenom licu/grupi društveno poželjno i opravdano;
  • izazivanje osećaja kod širokog kruga građana da će takvo ponašanje biti tolerisano, i neće biti predmet odgovornosti.

Lično svojstvo određenog lica odnosno pripadnost određenoj ranjivoj grupi je od suštinskog značaja za određivanje pojma govora mržnje. Poruka izražena u govoru mržnje usmerena je uvek na lično svojstvo ili specifičnosti svojstva ugrožene grupe. Ta lična svojstva su:

  • rasa
  • nacionalna ili etnička pripadnost
  • veroispovest
  • jezik
  • pol
  • seksualna orijentacija
  • političko i drugo mišljenje i uverenje
  • društveno poreklo
  • drugo lično svojstvo;

Naše istraživanje je obuhvatilo 30 brojeva pet dnevnih novina različitih profila: Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Alo, u period od 18. januara do 18. februara 2021. godine. Analizirali smo prisustvo govora mržnje u  sledećim oblastima:

  • prema političkim neistomišljenicima;
  • prema ženama;
  • prema migrantima,
  • prema pripadnicima LGBTQ populacije;
  • prema pripadnicima drugih nacija;
  • prema pripadnicima drugih rasa (u našem slučaju prema Romima);
  • ostalo.

Jedinica analize bio je pojedinačni prilog, odnosno, novinski tekst.

Rezultati istraživanja:

Grafikon 1: Govor mržnje prema političkim neistomišljenicima

Grafikon 2: Govor mržnje uperen prema ženama

Grafikon 3: Govor mržnje prema migrantima:

Grafikon 4: Govor mržnje prema pripadnicima LGBTQ populacije:

Grafikon 5: Govor mržnje prema pripadnicima drugih nacija:

Grafikon 6: Ostali slučajevi govora mržnje:

Govor mržnje/pojedinačne novine

Grafikon 7: Informer

Grafikon 8: Kurir

Grafikon 9: Novosti

Grafikon 10: Alo

Grafikon 11: Blic

Kumulatvno

Grafikon 12: Teme/Novine

Komentar:

U analiziranom periodu, od 18. januara do 18. februara 2021. godine, u150 brojeva pet dnevnih novina detektovano je ukupno 232 teksta sa elementima govora mržnje. Najviše tekstova sa elementima govora mržnje objavio je dnevni list Alo (70), a najmanje Blic (6).

Grafikon 13: Govor mržnje/kumulativno

Grafikon 14: Teme/kumulativno

Evidentno je da četiri dnevna lista (Informer, Kurir, Večernje novosti i Alo) sistematski “neguju” govor mržnje kao deo svoje uredničke politike, dok se dnevni list Blic upadljivo izdvaja iz ovog “društva”.

Što se tiče strukture tema i tekstova (Grafikon 14) u kojima je evidentiran govor mržnje preovlađuju tekstovi (ukupno 105) upereni protiv određenih aktera (ličnosti i stranaka) u političkom polju. Svi tekstovi, u ovom slučaju, su upereni protiv opozicionih ličnosti i stranaka.

Na drugom mestu su nacionalistički tekstovi sa elementima govora mržnje (101). Govor mržnje je u ovim tekstovima najčešće uperen prema kosovskim Albancima i Hrvatima.

Na trećem mestu je govor mržnje prema ženama (15), a zatim kategorija koju smo definisali kao “Ostali slučajevi govora mržnje”, koja uključuje različite mete koje nisu obuhvaćene kategorizacijom primenjenom u ovom istraživanju.

Iznenađenje (svakako pozitivno) predstavlja činjenica da u period istraživanja nije detektovan nijedan tekst u kojem postoje elementi govora mržnje rasnoj osnovi. Takođe,  veom je mali broj tekstova uperen protiv migranata (1) i pripadnika LGBTQ populacije (2).

Međutim, evidentno je da četiri dnevna list (Informer, Kurir, Večernje novosti i Alo) imaju prilično usaglašenu uređivačku politiku. Praktično, može se govoriti o očiglednoj uređivačkoj orkestraciji, što znači da fiksiranje na određene teme nije plod autentične uređivačke politike već diktata “spolja” (preciznije, “od gore”). Samim tim, moguće je očikivati da, u zavisnosti od interesa tih “viših” instanci, govor mržnje može u budućnosti biti orkestriran i uperen u bilo kojem pravcu.

Milorad Đurić


[1] Ustav Srbije garantuje slobodu govora, i deklariše da se može ograničiti zakonom, radi zaštite prava i ugleda drugih. Zbog međuetničkih sukoba tokom poslednje decenije 20. veka, srpske vlasti su veoma rigorozne po pitanju govora mržnje zasnovanog na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi. Za izazivanje nacionalne, rasne i religijske netrpeljivosti i širenje govora mržnje predviđena je kazna od 6 meseci do 10 godina zatvora.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close