Vesti

Prepoznaj i dekodiraj!

Projekat je orijentisan na prevenciju i suzbijanje nasilnog ekstremizma u Vojvodini putem detektovanja, prepoznavanja i označavanja onih sadržaja u štampanim medijima koji nedvosmisleno podstiču na nasilni ekstremizam prema političkim neistomišljenicima, marginalizovanim i ranjivim društvenim grupama

Vojvodinu je jedan od najheterogenijih i najkompleksnijih regiona na Balkanu. Ova izrazita kompleksnost ne odnosi se samo na postajanje različitih etničkih zajednica, već i na izrazito složene društvene i kulturne relacije (na primer: urbano-ruralno, razvijeno-nerazvijeno, većinsko-manjinsko, građansko-nacionalno, tradicionalno-moderno, konzervativno-liberalno, i sl.).

U uslovima ovako visoke kompleksnosti, u svakom od navedenih “parova” izrazito je prisutan rizik od klizanja društva u pojednostavljeni, binarni šematizam (“mi” –  “oni”), u radikalizaciju ovih pozicija i, u krajnjoj instanci, u formiranje ekstremnih stavova koji su nesumnjivi generatori nasilja.

Da li će neki društveni ili kulturni prostor biti definisan kao otvoren ili zatvoren, u prvom redu zavisi od artikulisanih i delotvornih identitetskih strategija koje ga oblikuju, preciznije, od načina njihovog projektovanja, koncipiranja i realizovanja, dakle, u zavisnosti od toga da li su one koncipirane ili realizovane u duhu autoritarnih ili tolerantnih modela.

U tim procesima ogromnu ulogu (i odgovornost) imaju, naravno, mediji. Iako je u savremenom svetu, svetu Interneta i društvenih mreža, uloga medija disperzovana, sve analize pokazuju da tzv. mainstream mediji (televizije, radijske stanice, štampa i informativni portali) još uvek imaju ključnu ulogu u formiranju javne svesti. Mediji, čak i ako to ne rade direktno, čak i ako to ne rade (samo)svesno, oblikuju ljudske živote i utiču na vrednosti i obrasce ponašanja, na to kako razumevamo sebe i druge. Strepnje od mogućih loših efekata medija postoje otkako postoje mediji, i bez obzira na pojavu novih formi medijskog komuniciranja.

Mediji, po definiciji, moraju određene događaje i komplikovane političko-društvene procese da uprošćavaju, sužavaju, sažimaju, vrše odabir i odbacuju različite aspekte. Stoga je veoma važan način na koji to rade. Ukoliko rade pod uticajem dominantne “ideologije”, onda će mediji najčešće operisati stereotipima koji će na taj način biti reprodukovani, odnosno umnoženi.

Naša medijska stvarnost nam govori da novinari neretko (re)produkuju određene stereotipe koje mogu da imaju veoma negativan uticaj na ljudska prava, bezbednost ili da generišu radikalizam i (nasilni) esktremizam u društvu (ne treba, naravno, smetnuti s uma ni iskustva naših prostora iz devedesetih, kada su mediji imali ogromnu ulogu u rastu nacionalizma, širenju međunacionalne mržnje i prozvodnji rata i ratnih zločina).

U tome prednjače tabloidne dnevne novine kao što su Kurir, Informer, Večernje novosti, Alo i Blic. Iako živimo u dobu društvenih mreža i Interneta, ne bi trebalo potcenjivati uticaj koji imaju štampani mediji (konačno, ove novine imaju i svoja on-line izdanja). Procenjuje se da je ukupan prodati tiraž štampanih novina u Srbiji oko 400.000 primeraka. Ukupan broj čitalaca dnevnih novina kreće se oko million i dve stotine hiljada. Pomenutih pet dnevnih novina u ovom broju učestvuju sa oko 75%. Što se Vojvodine tiče, procenjuje se da je broj čitalaca navedenih novina oko 300.000.

Dakle, radi se o značajnom broju ljudi koji je izložen sadržajima koji su vrlo često poluistiniti ili potpuno neistiniti, sa tendenciozno i senzacionalistički intoniranim naslovima, sadržajima koji zapravo imaju za cilj radikalizovanje javnosti što, u krajnjoj instance, može dovesti (a često se to i dešava) do pojave ekstremizma iIi nasilja prema marginalizovanim i vulnerabilnim grupama stanovništva.

S druge strane, u Srbiji postoji relativno dobar zakonski, podzakonski i samoregulatorni okvir koji, u teoriji, omogućava profesionalno medijsko izveštavanje u skladu sa konceptom ljudskih prava, i koji medije stavlja u opozit u odnosu na društvene devijacije i diskriminatorne narative.

Savet za štampu je nezavisno samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i on-line medija i profesionalne novinare, kao i predstavnike civilnog društva. Osnovano je da bi se monitorovalo poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, te da bi se rešavale žalbe pojedinaca i institucija na medijske sadržaje. Elektronski mediji (radija i televizije) nisu u nadležnosti Saveta za štampu već Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Međutim, novinari elektronskih medija su takođe dužni da poštuju Kodeks novinara Srbije, a u protivnom mogu da budu isključeni iz esnafskih organizacija, pod uslovima koji se navode u statutu i drugim unutrašnjim aktima novinarskih asocijacija.

Problem je, međutim, u tome što ovaj okvir nije dovoljan sam po sebi, iz prostog razloga što zakoni, a pogotovo samoregulatorni akti, najčešće ostaju mrtvo slovo na papiru. Istraživanja pokazuju da mediji u Srbiji dnevno na desetine puta krše Kodeks novinara Srbije, dok REM – i pored postojanja Pravilnika – uglavnom ne reaguje na brojna ugrožavanja ljudskih prava u elektronskim medijima.

Sa druge strane, činjenica je i da oštećeni građani ili grupe u nedovoljnoj meri koriste mehanizme koje predviđa Savet za štampu i REM, odnosno retko ulažu žalbe i prijave prilikom kršenja ljudskih prava od strane medija.

Dakle, problem leži u trouglu koji čine: mediji koji ne poštuju etički kodeks i svojim sadržajima promovišu negativne stereotipe koji veoma često generišu radikalne i ekstremno nasilne događaje; normativni i institucionalni okvir koji bi mogao (i morao) da se koristi u cilj suzbijanja etički neprihvatljivih pojava u pomenutim medijima i građani, uglavnom pripadnici manjinskih, marginalizovanih i ranjivih grupa koji su najčešće mete i žrtve nasilnog ekstremizma i koji retko prijavljuju problematične sadržaje u novinama.

Cilj projekta „Prepoznaj i dekodiraj“ je višestruk i obuhvata:

  • prevenciju i suzbijanje nasilnog ekstremizma u Vojvodini putem detektovanja, prepoznavanja i označavanja onih sadržaja u štampanim medijima koji nedvosmisleno podstiču na nasilni ekstremizam prema političkim neistomišljenicima, marginalizovanim i ranjivim društvenim grupama;
  • osnaživanje i edukacija pripadnika marginalizovanih i ranjivih grupa (odnosno, organizacija civilnog društva koje okupljaju ove građane) da prepoznaju i prijave neprihvatljive sadržaje u medijima;
  • jačanje saradnje pripadnika ranjivih grupa, odnosno, organizacija civilnog društva sa Savetom za štampu;
  • kreiranje inkluzivnih narativa (on-line, preko internet Portala forumzainterkulturalnost.org ) koji se suprotstavljaju isključivanju, mržnji, nepoverenju i podelama koje podstiču ekstremizam i radikalizam.

 Aktivnosti predviđene ovim projektom:

Jednomesečni monitoring/analiza sadržaja pet dnevnih listova (Blic, Večernje novosti, Kurir, Alo i Informer) kako bi se na aktuelnim primerima ukazalo na kršenja novinarske etike, odnosno, na postojanje sadržaja koji promovišu mržnju, nepoverenje, isključivanje, a što dovodi do pojave ekstremizma i radikalizma u javnosti. Izveštaj bi, takođe, bio dostupan i na portalu www.forumzainterkulturalnost.org.

Kreiranje priručnika „Prepoznaj i dekodiraj“, tj. smernica i uputstava za prepoznavanje etički neprihvatljivih sadržaja u dnevnim novinam, koji bi sadržao i uputstvo za podnošenje prijava Savetu za štampu. Priručnik će se bazirati na dokumentu „Etičke smernice za izveštavanje o ljudskim pravima, radikalizmu i (nasilnom) ekstremizmu“, koje je za potrebe Kulturnog centra DamaD izradio naš saradnik Nedim Sejdinović.

Snimanje video-ankete sa studentskom populacijom gde će mladi govoriti  o tome kako i gde prepoznaju ekstremizam, odnosno, na koji način bi ga, po njihovom mišljenju,  trebalo dekodirati. Ovom video-anketom bi bilo obuhvaćeno 15 studenata.

Završna jednodnevna konferencija “Prepoznaj i dekodiraj“ na kojoj bi se predstavili rezultati i projektovale buduće aktivnosti. Na konferenciji bi učešće uzele organizacije civilnog drušva i pojedinci koji se bave sličnim problemima, predstavnici medija i drugi zainteresovani građani.

Svi segmenti Projekta bili bi praćeni na portalu www.forumzainterkulturalnost.org i na društvenim mrežama.

Projekat Prepoznaj i dekodiraj! je deo regionalnog projekta Izgradnja otpornosti zajednica na nasilni ekstremizam na Zapadnom Balkanu, a realizuje se uz podršku Evropske unije i Ministarstva javne uprave Crne Gore.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Back to top button
Close